Чернобог находится у кельтов в Галлии и у датчан, а вот и Белобог нашёлся у германских славян:

БЕЛИ БОГ

Назив БЕЛИ БОГ сачуван је у српском изразу „не види белога бога", као и у бугарском „вика до белога бога", из којих је јасно да бели бог значи исто што и небо, односно небески бог. Небески бог, којем припада горње, сјајно небо, разликује се од Перуна, персонификације бурног, атмосферског неба, чије су функције пренесене на св.Илију. Чајкановић је претпостављао да са култом белог бога имају везе и месна имена типа Бела Црква и Бело брдо, затим назив Беле покладе, и израз бели свет. Хелмолд у својој Хроници (12. век) спомиње Црнобога, као божанство полапских Словена, којему су жртве приносили и здравице напијали, из чега неки научници закључују да је у старој словенској религији морао постојати и Бели бог, као његов корелат. У прилог овој претпоставци говорили би и топоними Белбожице у Чешкој, Бијалобоже и Бијалобожнице у Пољској, Белије боги у Москви. Посебно је занимљиво да се некад два насупротна брда називају Црни бог и Бели бог, као што су Черник и Белбох у Чешкој, Чорнебох и Билебох код Будишина у немачкој Лужници. На тој основи Пајскер и Пилар изградили су тезу о дуализму иранског порекла у старој словенској религији, која је у науци одбачена. Чајкановић је усвојио мишљење да називи типа Чорнебох и Билебох означавају паганска светилишта, али не у смислу заратустранских схватања, већ као светилишта бога доњег и бога горњег света, јер овакав заједнички култ није редак у народним религијама, посебно у старој германској. Потврду за ово схватање он налази и у космогонијским скаскама Срба и источних Словена у којима се каже да је ђаво био божји брат или побратим.

Српски митолошки речник